ХОР СВЕТОГ ЈОВАНА ДАМАСКИНА ГОСТОВАО У НИКШИЋУ

У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу у уторак 02. фебруара гостовао је хор Светог Јована Дамаскина из Петрограда. Наступ овог дјечијег-омладинског црквеног хора благословио је Његово Високопреосвештенство Архиепикоп цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије

Хор Светог Јована Дамаскина из Петрограда, којим диригује Ирина Болдашова, ових дана је на путовању по светињама Српске Православне Цркве у Србији и Црној Гори. На свом поклоничком путу посјетили су најприје Косово и Метохију, боравећи у Грачаници, Штрпцима и Косовској Митровици, а након посјете Београду, срели су се са Преосвећеним Владиком будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем у Ђурђевим Ступовима у Беранама, као и са Високопреосвећеним Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем. Његово Високопреосвештенство благословио је наступ овог дјечијег-омладинског црквеног хора у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

- У Петрограду је завладичен Петар II Петровић Његош 1834., а после њега 1858. и Митрополит црногорски Никанор Ивановић. Међу последњима у Петрограду је завладичен знаменити Митрофан-бан Митрополит Црне Горе и Брда, у чије вријеме је подигнут овај свети храм и он је управо као Митрополит освештао храм Светог Василија Острошког, који је саграђен уз помоћ руског цара Николаја, оног Николаја који је мученички пострадао 1918. Из Петрограда су овамо долазили повремено изасланици руских царева, још од времена владике Данила Петровића, владике Саве, за вријеме владике Василија, Светог Петра, али су догађаји као што је овај били ријетки. Присуство једног хора из Петрограда може се сматрати јединственим догађајем, а хор Светог Јована Дамаскина није први пут код нас били су наши гости на Цетињу и раније – казао је у свом поздравном слову Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије и додао: - Синоћ су нам пјевали у храму Васкрсења у Подгорици. Изгледало је као да су анђели с неба слетјели, јер они тако носе са собом, преносе оно најљепше што има Русија у наше вријеме - доносе нам душу, а не само мелодију Русије. Дивна дјеца, која не само што пјевају духовне пјесме дивне руског напјева и руске народне пјесме, него знају више пјесама него многи наши хорови, да не говоримо о другим установама. Пјевају и оне пјесме које смо ми, посебно у Црној Гори, заборавили па је добро да нас подсјете. Отпјеваће и „Онам, намо“ и „Полећела два анђела“ и „Јуначка мајка зоро, мајко наша Црна Горо“, али онако како је та пјесма пјевана кроз вјекове, а не са додацима проклетог Секуле Дрљевића којим је оскрнављена та лијепа народна пјесма - казао је у свом поздравном слову Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије.

Он је нагласио да је цар Николај Романов једна од највећих личности 20.вијека, који је подигао цркву Светог Василија Острошког у Никшићу и Царев мост у његовој околини, а помогао је и многе друге храмове и ондашњу Црну Гору. Па ипак, његова највећа помоћ, према ријечима Високопресовећеног Митрополита, била је онда када он жртвовао своју царску круну и царевину штитећи Црну Гору и Србију 1914.

- Тај велики цар Николај Романов заједно са шесторо његове дјеце убијен је у Екатеринбургу 1918.г. У једну крв су сви поклани, био је то најстрашнији злочин, круна свих злочина ондашњих бољшевика. Али, Бог је благоизволио да из крви тих мученика данас, тамо гдје су они спаљени, не само што су их побили него су их и спалили, из њиховог пепела је никло седам храмова. То је нешто најљепше што постоји данас у Европи и свијету. Седам храмова у једној бескрајној боровој шуми. Као што се из пепела Светог Саве гради храм на Врачару и кроз тај храм поново се обликује страдално тијело Светог оца нашег Саве, тако су из тијела цара Николаја, царице Александре и њихове дјеце никли, ето, храмови а кроз њих и преко њих васкрсла је Русија и васкрсава Свети Петроград. Ова дјеца су живи свједоци овога што говорим – рекао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Основан 1990.г. најприје као дјечији хор у Сабору владимирске иконе Мајке Божије Хор Светог Јована Дамаскина израстао је нешто касније у дјечији омладински хор и црквено-пјевачку школу у којој се црквеном пјевању уче дјеца од предшколског до академског узраста. Поред солфеђа и црквено-словенског језика, овдје се изучава и византијско руско појање, а диригент и управитељ хора Ирина Болдишева знање стечено на петроградском Конзерваторијуму за клавир и композицију, проширивала је и изучавањем древног руског и византијског пјевања. На основу византијског осмогласја настале су пјесме новопрослављеним руским светитељима, а 2001. објављен је и први компакт-диск у серији пјевања византијске традиције на коме се налазе стихире руским новомученицима. Хор Светог Јована Дамаскина осим у петроградском Сабору владимирске иконе Богородице, често пјева и у другим парохијским црквама и храмовима, а драгоцјеним за свој рад сматрају и поклоничка путовања светињама Русије и ван ње. 2003.г. на позив Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Г. Амфилохија посјетили су Србију и Црну Гору, упознајући се са традицијом српског црквеног пјевања.

На поклоничком путу по Србији и Црној Гори хор прати протојереј Андреј, свештеник из древног града Костроме. Он је овом приликом казивао своје стихове који свједоче о нераскидивим везама Руске и Српске Цркве, два братска народа и осјећањима које Православни Руси и данас гаје према Косову Пољу и витешкој борби за Крст часни и слободу златну.