Манастир Ђурђеви Ступови у Беранама, сједиште Епископије будимљанско-никшићке

Љета господњег 2001. Свети Архијерејски сабор Српске Православне Цркве на своме редовном мајском засиједању донио је одлуку о формирању, односно обнављању Епархије будимљанско-никшићке, а за њеног администратора одредио викарног Епископа будимљанског Јоаникија (Мићовића). На овогодишњем засједању Светог Сабора (маја 2002. године), Преосвећени Јоаникије, изабран је за Епископа будимљанско-никшићког, са сједиштем у манастиру Ђурђевим ступовима у Беранама.
Будимљанаска Епископија је основана 1219. године на сабору у Жичи. Сједиште Епископије од њеног оснивања било је у Манастиру Светога Георгија (Ђурђевим ступовима) у Беранама, задужбини Првослава сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Немањиног. Из тог времена је сачуван и запис који гласи "четвртога владику постави Свети Саво у Будимљи у храм светог Георгија". Будимљанска Епископија је у 15. вијеку подигнута на степен Митрополије, па су поред имена будимљанских Епископа сачувана имена и 9 Митрополита будимљанских: Василије, Макарије Први, Макарије Други, Генадије, Сава, Герасим, Григорије, Јефтимије и Пајсије.
Духовни живот будимљанске Митрополије био је веома интензиван у периоду од 13. до 17. вијека. Културни живот посебно ће бити активан у манастиру Шудикови који је био саборна црква и тако ће остати све до рушења овог манастира 1738. године. У Шудикови је 1648. године одржан црквени сабор на коме је донесена одлука о дизању устанка против турске власти. Турци су након сазнања о припремању устанка Митрополита будимљанског Пајсија живог одрали.

У Манастиру Шудикови настао један од најстаријих писаних споменика из ових крајева, Зборник, прозван Светотројачки зборник, који се налази у манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Будимљанска Епископија је имала познату монашку школу. Поговор и Морачку крмчију написа будимљански Епископ Теофило Будимљанин 1251/52. године у манастиру Ваведенија Богородичиног у Шудикови. Будимљански Митрополит Герасим написа 1573. године познати Минеј који се данас чува у Народној библиотеци у Београду, а 1592. године јеромонах Данило Будимљанин написа познати Псалтир који се данас чува у Бечу. Ђакон Михаило 1602. године написа Молебник, који се данас чува у Библиотеци грофа Уварова у Москви, ту бијаше написан и "Божанствени апостол манастира Шудикове".
Од 1552. године сједиште будимљанске Митрополије је у Никољ-пазару (данашњем насељу Никољац у Бијелом Пољу) у Цркви Светог Николе. Може се претпоставити да су у овом периоду будимљанска и хумска Митрополија спојене у једну Митрополију.
У Шудиковском поменику (17. вијек) помиње се "106 благочестивих монахиња" које су све из сусједних мјеста: Будимље, Доца, Краља, Забрђа, Пријелога, Годуше, Бијелог Поља, Никољца, Прошћења.

На Морачком сабору 1648. године за новог Патријарха српског изабран је Господин Гаврило. На истом сабору је одлучено да се ступи у преговоре са папом Инокентијем Једанаестим. За одлазак на преговоре са папом изабран је будимљански Митрополит Пајсије, који је присуствовао сабору са титулом "Митрополит Будимља и Албаније".

Након мученичке смрти Митрополита Пајсија (1648.г.) будимљанска Митрополија ће у административном погледу бити угашена скоро три вијека. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је 8. децембра 1939. године изабрао Господина Јоаникија Липовца (Православна Црква га слави као Светог свештеномученика Јоаникија, Митрополита црногорско-приморског) за викарног Епископа будимљанског. Ову дужност је обављао до свог устоличења за Митрополита црногорског 23. фебруара 1941. године.

Свети Василије Острошки, Митрополит оногошко-источно-херцеговачке епископије од 1651. године, која је наставак укинуте лимске (петровске) Митрополије

По измијењеном Уставу СПЦ од 1947. године, обновљена је древна будимљанско-полимска Епархија са сједиштем у Бијелом Пољу, а за Епископа је постављен Господин Макарије Ђорђевић. У њен састав ушли су некадашњи дјелови пећке Митрополије као и Пљеваља и Пријепоља са манастиром Милешева. Због комунистичког насиља Епархија је укинута 1956. године. Будимљанско-полимска Епархија је подијељена између црногорско-приморске и дабро-босанске Митрополије. Пљевља са манастиром Свете Тројице, Аранђеловом, Довољом, Бањом Прибојском, Пријепољем и манастиром Милешево припали су дабро-босанској Митрополији, а андријевичко, бјелопољско и беранско намјесништво враћени су црногорској Митрополији.

Будимљанско-никшићка Епископија је како у ранијим временима тако и на крају 20. вијека мијењала своје границе и називе. Историјски посматрано, данашња будимљанаско-никшићка Епископија обједињује простор некадашње хумске Епископије, која је такође основана 1219. године са сједиштем у Стону, а од 1252. године са сједиштем у Цркви Светог Апостола Петра у Бијелом Пољу. Хумска Епископија је у 14. вијеку добила статус лимске Митрополије зване "петровска", а укинута је у 17. вијеку, након претварања Цркве Светог Апостола Петра у џамију. Оногошко - источнохерцеговачка Епископија, наставак је укинуте лимске (петровске) Митрополије. На овој митрополитској столици прије Светог Василија, били су Митрополити: Максим Гаговић из Пиве, Пајсије Требјешанин. Патријарх пећки Гаврило издао је синђелију у Грачаници 27. новембра 1651. године којом је Свети Василије Острошки постављен за Митрополита источно-херцеговачке Епархије. Послије Светог Василија Острошког 1671. године за четвртог Епископа оногошке Митрополије постављен је Герасим. Оногошка Епископија постојала је нешто више од 100 година, до времена када су се Турци усталили у Оногошту (Никшићу). Затим, данашња Епископија будимљанско-никшићка захвата простор некадашње Епископије захумско-рашке коју је основао књаз Никола 1878. године, али која је добила Епископа тек 1909. године са сједиштем у Никшићу. Укинута 1931. године и припојена Митрополији цетињској. Простор некадашње Митрополије пећке формиране 1912. (укинута 1931.) са сједиштем у Пећкој Патријаршији чији је први Митрополит био Гаврило Дожић, такође припада Епархији будимљанско-никшићкој. Сачињавали су је протопрезвитеријати: пећки, берански, бјелопољски и пљеваљски.
 

Манастир Никољац у Бијелом Пољу, сједиште будимљанске Митрополије 1552. године

Под јурисдикцијом Епископије будимљанско-никшићке данас се налази 10 општина Црне Горе: Андријевица, Беране, Бијело Поље, Жабљак, Мојковац, Никшић, Плав, Плужине, Рожаје и Шавник што чини 52% укупне територије Црне Горе (око 7126 км2). На овом простору живи 242 585 становника или 39, 4% становника у односу на укупан број становника у Црној Гори. У будимљанско-никшићкој Епископији живи 40 891 православно домаћинство са 148 998 становника, док су остало становници исламске вјере.
 

- актуелно - историјат - устројство -

- светиње - владика - духовност -

- библиотека - назад -