|
|
        
|
ВЛАДИКА
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, Господин ЈОАНИКИЈЕ Мићовић је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду. Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. 1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапријеђен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије. За викарног епископа Будимљанског изабрао га је Свети архијерејски Сабор на редовном засиједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског Господина Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године. Свети Архијерејски Сабор СПЦ на мајском засиједању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног Епископа будимљанског Господина Јоаникија. Свети Архијерејски Сабор на мајском засиједању 2002. године изабрао га је за Епископа будимљанско-никшићког, а устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године. Од избора за Епископа будимљанско-никшићког Епископ Јоаникије покренуо је у повјереној му Епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 50 светиња од којих су већина већ завршене и освештане. Са обновом светиња започео је и обнову монаштва по општежитељном или скитском уставу. Покренуо је Епархијски лист «СВЕВИЂЕ» и издавачку дјелатност у Епархији. Од 2005. до 2007. године био је члан Св. Архијерејског Синода СПЦ и у том времену био је члан Синодске делегације која је упућена на разговоре са Његовом Светошћу Патријархом московским и све Русије Алексијем II и Митрополитом смоленским Господином Кирилом (садашњим Руским Патријархом), као и са најважнијим државним институцијама Руске Федерације. Међународна кадровска академија из Кијева додијелила му је почасни докторат децембра 2002. године. У име Српске Православне Цркве пратио је десницу Св. Јована Крститења из Москве за Нижњи Новгород. Као члан делегације града Берана узео је учешћа у братимљењу тог града са градом Костромом 2005. године и дао свој допринос на унапређењу братске сарадње истих. Студије и чланке из области богословља, историје Српске Православне Цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици. Учествовао је на више међународних и научних скупова на теме односа између цркве и државе данас.
|
- актуелно - историјат - устројство - - светиње - владика - духовност - - библиотека - назад - |
